Od davnina se negovala priča o značaju gusala i epske poezije u srpskoj kulturi. Gusle su simbol našeg identiteta, zvuk i pečat koji je ovekovečio najveće istorijske i kulturne događaje i velikane, sve ono što je bilo važno u teškim prohujalim vremenima.
Ima i danas vernih čuvara naše istorije, tradicije i kulture. O tome otkud „Gusle u ravnici“, zašto je baš Vrbas grad gusala, ali i nekim drugim zanimljivim temama u vezi sa tim, govori nam narodni guslar Miljan Vujović, predsednik Guslarskog društva „Vuk Mandušić“ iz Vrbasa, koji godinama predano neguje guslarsku tradiciju i organizuje kulturne događaje na kojima učestvuju poznati guslari, pesnici i drugi umetnici.
Kako se kod Vas probudilo interesovanje i inspiracija da se posvetite pevanju uz gusle?
Slušajući u ranom detinjstvu stihove o junaštvu, viteštvu i čojstvu naših predaka, u meni se probudio slobodarski duh, a ljubav prema otadžbini postala je izuzetno izražena. Uspavljivao sam se uz melodije Branka Perovića, Boška Vujačića, Voja Radusinovića , moga prezimenjaka legendarnog Miša Vujovića i probudila mi se želja da i ja naučim da vladam ovim instrumentom i sačuvam porodičnu tradiciju.
Kakvi su bili Vaši guslarski počeci i prvi nastupi?
Imao sam sreću da je u mom komšiluku živeo vrhunski narodni guslar i graditelj gusala Živko Miletić, koji mi je „naredio“ stare đedove gusle a kasnije i napravio nove,kako bih mogao da učim. Moja želja u tom periodu je bila isključivo da sačuvam porodičnu tradiciju i da naučim za „svoju dušu“ da guslam. Međutim, kada sam počeo da gudim, to su čuli ljudi iz Društva guslara „Njegoš“ i jednog dana na moja vrata su zakucali narodni guslar Milan Karadžić i tadašnji predsednik društva Đoko Andrijašević. Bio sam prijatno iznenađen i pokušao sam da im objasnim da ja to radim za „svoju dušu“ ali su bili uporni da se učlanim u društvo i tako je sve počelo. Posle šest meseci nastupio sam na Festivalu guslara Vojvodine u Sečnju, gde sam ušao u finale i od tada sam aktivan u guslarstvu. Razmišljajući o tome zašto bih se eksponirao i počeo javno da nastupam, shvatio sam da e to moja misija od Boga da pokušam da prenesem ljubav prema tradiciji i drevnom instrumentu na mlađe generacije i sada sa ove distance kada vidim da gusle imaju budućnost na ovim prostorima u teškim vremenima raznih izazova. Srećan sam što sam dao svoj doprinos.
Koliko je to što živite u Vrbasu, gde je većinsko stanovništvo poreklom iz Stare
Hercegovine, uticalo na rađanje ljubavi prema guslama?
Dolaskom na ove prostore, pre osamdeset godina, gorštaci iz dinarskih predela Crne Gore i Hercegovine, sa guslama i epskom poezijom promovisali su herojski , slobodarski duh i najviše moralne vrednosti oslikane u stihovima narodnog pevača . Upravo na tim vrednostima podizane su generacije kolonista u Vrbasu. Među skoro hiljadu porodica iz Nikšićkog sreza, koje su se doselile u Vrbas, bili su i moji preci, moj prađed i đed, koji je na mene preneo ljubav prema zavičaju i prema drevnom srpskom
instrumentu.
Kako je Vaš posao urednika na Radio Vrbasu i Televiziji Bačka doprineo negovanju guslarske tradicije?
Pored nastupa na raznim manifestacijama, pokušao sam da uradim što više na očuvanju tradicije, epske poezije i gusala i u organizacionom delu, a izuzetno sam ponosan što sam godinama uređivao emisiju „Gusle u ravnici“ na Radio Vrbasu, koju je 1988. godine pokrenuo novinar Zoran Koprivica. Nakon njegove smrti uspeli smo da nastavimo tamo gde je on stao, jedinstvenu emisiju na prostoru bivše Jugoslavije, koja je emitovana svake nedelje u 10 časova, a koja je bila izuzetno slušana. U nepune tri decenije emitovanja, u njoj je gostovalo mnogo guslara, a oni koji nisu bili u prilici da budu uživo naši gosti, slali su nam svoje snimke koje smo puštali sve do gašenja Radio Vrbasa.
Možete li nas malo detaljnije upoznati sa Vašom emisijom „Gusle u ravnici“. Kakav je bio značaj te emisije i interesovanje za nju?
Zahvaljujući toj emisiji, a i video zapisima iz tog perioda, danas možemo da dočaramo mlađim naraštajima zbog čega je Vrbas 2004. godine proglašen jedinim Gradom gusala na svetu. Hiljade ljudi punile su sportsku dvoranu u želji da čuju zvuk ovog drevnog srpskog instrumenta. Svi guslari maštali su da nastupe pred čuvenom vrbaškom publikom. U međuvremenu je osnovano Guslarsko društvo „Vuk Mandušić“. Članovi KUD-a „Vuk Mandušić“ dostojno su predstavljali naš grad, opštinu i državu i pronosili slavu gusala i epske poezije na nastupima širom sveta, na nekoliko kontinenata.
Autor: Katarina Radisavljević